Image and video hosting by TinyPic Hej, curo detoksirana

Hej, curo detoksirana

When I wake up, in my make-up...

16.11.2018.

Dolče vita, ča-ča-ča

Salamanka, Španija, 4:19 AM, gledam stare slike, još jedan PMS ili ono kad ga slabo osetim pa izjebe kad dobijem. Vraćam se samo par meseci unazad, ista godina, sramota me da pišem, Dolores, ovo zvući kao ono njeno. Alloro, rivotril, antipsihotik, je l’ si uzela lekove, gde su lekovi, Bond dugi plavi, Prolom voda, pritisak, sve je to zbog pritiska. April 07, 2018, Inđija, Srbija, na frižideru post-it, da ne zaboravi, moja tada psihotična sestra da je obećala da će napraviti krokete, ne može da se seti, lekovi ili misli, niko nije kriv, tata nije kriv (ali to beše davno). Podseća se i da sačuva svojoj ne preterano manje ludoj sestri čep od kole, da dobije secka, nikad poslato, da ima sve svuda, da može da živi na tri mesta, i da je svuda sve pod konac, da lagano prolazi dan, da svi žive zdravo, onako kako treba, od 9 ujutru, doručak, pa kafa. Bog se smeje, jer se on raspada od spida, ona od lekova i ludila, ova od rada na dva seminarska, dokumentaciji za beg, nespavanja, nejedenja, bolova u stomaku, lekova, stresa, tuđih bolesti. A onda sam počela da odlazim. Gospodin macan na njegovim patikama, ljubitelj smradova, poslednji pozdrav. Njegova osveta je bila dovoljne jačine da se razviju napadi panike, zavisnost od lekova, nemogućnost ustajanja, jedenja, šetnje letnjih noći su uspeh, ja treba da odem, kako ću, kako ćete. Turbo-folk u kolima dok nas vozi ona koju krivimo za sve, nas četiri i sve boli žena jedne porodice. Dovoljne jačine da osetim ljubav svojih prijatelja, da osetim ljubav prema samoj sebi. On je otišao davno, davno, nikad nije ni došao. Anksioznost prosuta po ulicama Granade, Sevilje, Toleda, madridskom aerodromu, hostelima Salamanke, došli su studenti. Salamanka, Španija, 4:51 AM, moja mala Roze soba već sve zna. UH, itekako mi je trebao Brazil.

Image and video hosting by TinyPic
Postaviti ludilo na internet, ne postaviti ludilo na internet

27.04.2015.

Šikam - Milena Marković

i jedem salatu
pričam telefonom
kaži mi šta da uradim
nacrtaj mi
pa još jednom
pa opet
ne ljuti se što ne pamtim ništa
ponovi
nasmej se iz stomaka onako
uzimaj pola moje cigarete
jer sam dosta pušila
i sutra
i opet
i nemoj da voliš moje prijatelje
uzimaj mi knjige
donosi mi knjige
samo ti idi težim putem
samo ti budi takav
izvuci mi uši
naljuti se
viči
ne javljaj se neko vreme
pa onda objasni što nisi
samo nikad nikad
molim te
molim te
nikad nikad
nemoj ljubavi
nemoj da digneš ruke
od mene


Image and video hosting by TinyPic

23.08.2014.

Shades Of Cool

Nikada neću skloniti fotku Kurta Kobejna koji čita šta pišem, jer nikad neću odrasti. Dobro, nemam pojma o životu, ali ti onda ne znaš koliko sam ja srećna ako nemam pojma o životu. Ceo život neću imati pojma o životu, obećavam. O radu na vezi se ne piše poezija i šta ću ja sad. Ne znam kad se on to promenio ili kad se sve promenilo. Ili sam se ja možda promenila. Svoj život više ne mogu da posmatram i ne mogu pisati o problemima sa drogom, nasiljem u ljubavnoj vezi, samopovređivanjima, pokušajima... Stvaraš bolest u meni, bebo. Samo treba da poverujemo u to da smo zaista raskinuli i da onda sve opet. Da me učiš o životu. Da imam pojma o dečačkom životu. Da me učiš porocima. Ovo poslednje je tako nevino, zapravo. Postala sam toliko mračna, da ću morati napraviti neku glupost. A ja baš i ne bih da odem. Ima taj jedan kutak na terasi odakle gledamo nebo i tu je sve zaljubljeno. Ali, jedan dan posle užasne svađe, pomirili smo se na terasi, a nakon toga je ogromno jato ptica dugo dvadeset minuta odlazilo sa juga. Bežalo. Eto vidiš da je sve pogrešno. Kako bih volela da je sve ovo pesma.

Image and video hosting by TinyPic

01.08.2014.

my boyfriend's pretty cool, but he's not as cool as me

Image and video hosting by TinyPic


Stariji postovi


jednog
ću
te
dana
ubiti
zbog
svega